Doktori za doktore

Doktori za doktore

Od 30. januara kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila epidemiju novog koronavirusa (COVID-19) Međunarodnom javno-zdravstvenom katastrofom, broj obolelih od ove bolesti na svetu je porastao sa ispod 10.000 slučajeva na preko milion, što prestavlja 100-struko povećanje u roku od dva meseca. Ovaj virus izazvao je do sada preko 50.000 smrtnih ishoda. Klinička slika u slučaju bolesti izazvane SARS-CoV-2 može varirati od lake i umerene, koja ne zahteva hospitalizaciju (do 80% slučajeva), do teške (oko 20% slučajeva) koja zahteva hospitalizaciju pacijenata. Za oko 3% pacijenata potrebna je intenzivna nega, a smrtnost se procenjuje na oko 1%. Veliki izazov u borbi protiv ovog oboljenja predstavlja i određeni broj pacijenata koji su bez simptoma ili sa blagim simptomima, kao i početak zaraznosti 1-3 dana pre pojave prvih simptoma.

U najvećoj do sada objavljenoj studiji na preko 25.000 COVID-19 pozitivnih pacijenata u Kini, zdravstveni radnici prestavljali su 5,1% inficiranih. U istoj studiji uočeno je da je stopa obolevanja (attach rate) kod zdravstvenih radnika 144 na milion stanovnika, dok je u opštoj populaciji bila 41 na milion stanovnika. U Februaru 2020. godine, kineske vlasti objavile su da je broj zaraženih zdravstvenih radnika bio 3.387 od kojih su 22 zdravstvena radnika preminula. Skoro 15% zdravstvenih radnika imalo je tešku kliničku sliku. Svi do sada objavljeni izveštaji podvlače zdravstvene radnike kao populaciju koja često biva inficirana COVID-19.

Osim telesnih smetnji i infekcije virusom, zdravstveni radnici i njihovi saradnici izlozeni su stresu (alostatsko opterećenje), ali i distresu (slom alostaze i razlicite duševne smetnje kao deo poremećaja prilagodjavanja i sindroma sagorevanja), što dodatno ugrožava resurs od ključnog značaja za borbu sa pandemijom. Zdravstveni radnici su srž borbe protiv pandemije, ali oni su u isto vreme visoko vulnerabilna grupa.

Svaki vid podrške zdravstvenoj službi i jačanja kapaciteta svakog pojedinca, kao i zbrinjavanje telesno ili duševno pogođenih u toku borbe sa COVID-19 pandemijom nesumnjivo su prioritet – kako u jeku pandemije, tako i nakon završetka pandemije, jer ima osnova  očekivati niz post-traumatskih manifestacija na čiju pojavu treba takođe spremno odgovoriti.